»Ja sam Peterle i sada sam već impozantan poljski zec. Kada sam bio star tek nekoliko nedelja, moju je majku ubio lovac. U svakom slučaju, više se nije vratila. Ljudi koji vole životinje prvo su duže vreme motrili hoće li se ona vratiti - i zatim su me uzeli sa sobom kući...

Kakva živost! Svuda cvrkut i šuškanje, ptice živahno skakuću po hranilicama i međusobno, ali i s vevericama, dele žitarice koje su im pripremili prijatelji životinja na Zemlji mira… Jer zima je vrlo teško vreme za sve životinje...

»Silia, devojčice, dođi po bočicu…« Malo lane! Ipak, Silia je već »velika«. Ona je prvo lane-nahoče koje je pre nekoliko nedelja primljeno u stanicu za negu Zemlje mira Internacionalne zadužbine Gabriele.

Moje ime je Zeele. Na Zemlju mira došla sam pre otprilike dve godine zajedno s mojim prijateljima Lahnkeom i Veenaom. Mi već duže vreme ne bismo bile u životu da nas jednoga dana nisu odveli ljudi koji vole životinje i doveli nas na prelepu zemlju gde su već živele druge ovce.

»Većina iz moje vrste dospeva na čovekovu policu sa salamom. Čula sam o mukama u klanici i bilo mi je jasno; tu sudbinu ne želim da propatim. Dakle, “uzela sam život u svoje ruke” – i skočila! Van u slobodu s prikolice koja je mene i moje prijatelje trebala dovesti u klanicu...