Vi ste ovde: Početna stranica > Proročki glas za životinje

Dragi slušaoci, drage slušateljke,

Već više od 30 godina smem da budem nosilac reči večnoga Duha, Hrista Božjeg. Pitaćete, šta je nosilac reči večnoga Duha. - To je Božji prorok; u mom slučaju – Božja proročica. Nisam ja samu sebe za to pozvala, nisam samu sebe takvom imenovala, niti ću sebe nazivati Božjom proročicom

Večni je taj koji me je učinio Svojim božanskim instrumentom, jer postoji božanski nalog odozgo, iz carstva Božjeg. Bog mene naziva nosiocem Svoje reči, Svojom proročicom. Ja sama ostala sam jednostavno čovek među ljudima, u duhu našeg večnog Oca sestra Gabriela sve svoje braće i sestara.

U ovih više od 30 godina Duh Hrista Božjeg se u Proročkoj reči ljudima objavio nebrojeno puta. On, veliki Večni darovao je nama ljudima reči života, uputstva i opomene koje se pored ostaloga tiču i današnjeg vremena. Božja reč je dostupna svakome u mnogim knjigama i tonskim zapisima. Izmedju ostalog, Božja Reč se može čitati i u velikoj Hristovoj=Božjoj Objavi "Ovo je Moja Reč. Alfa i Omega" I o mom duhovnom razvoju se tu može naći ponešto, isto kao i u prvoj knjizi "Put ka kosmičkoj svesti, sreća, sloboda i mir".

Ovim kratkim uvodom želim da se predstavim. Kao što sam rekla, ja sam Vaša sestra u Duhu Boga, našeg večnog Oca, čija smo deca, čiji smo sinovi i kćeri svi mi. Ja sam dakle čovek među ljudim, svakako, s božanskim izaslaničkim nalogom iz večnog postojanja..

U proteklih 30 godina nisam doživela samo beznađe, samoću, patnju, tugu i bolest ljudi oko sebe, svoje braće i sestara, koje svi hrišćani u Očenašu priznaju kao decu jednog Oca. Neizrecivu patnju sam doživela i doživljavam i u životinjskom svetu. Životinje u ovome svetu nemaju skoro nikakva prava, niti glas. Naprotiv, ljudi, prema Ustavu svake države imaju prava i obaveze, a time i glas. Međutim, životinjama su potrebni ljudi koji ih vole i koji ih zastupaju u ovom mračnom, okrutnom i brutalnom svetu.

Zapovest ljubavi prema Bogu i prema bližnjima odnosi se ne samo na nas ljude. Bog je stvoritelj života. Da li ćemo misliti na ljude i životinje, da li ćemo posmatrati čitavu majku zemlju u njenoj raznolikosti – život u božjoj prisutnosti, takodje u prirodi, u svakoj životinji, u kapljici vode i u svakom kamenu. Isus nas je učio ljubavi prema svim stvorenjima. On je tokom svog života na Zemlji dao glas i životinjama, o čemu se, što je karakteristično, u Bibliji gotovo ništa više ne može naći. U apokrifnim Jevandjeljima, npr. u “ Jevandjelju Isusovom”, necenzurisano i opširno se izveštava o ljubavi Isusovoj prema životinjama. Neka na ovom mestu bude citirano samo nekoliko primera:

»Budite pravedni, budite milosrdni prema svojim bližnjima i prema svim stvorenjima koja žive, i budite ponizni prema vašem Bogu.«

Na jednom drugom mestu može se pročitati:

»I dodje lav k njima i leže pred noge Isusove, pokazavši mu svoju ljubav. A narod se čudjaše veoma i reče: "Gledajte, čovek ovaj voli sva stvorenja i vlast ima čak nad životinjama u pustinji, i one Ga slušaju."«

»I Isus krenu u Jerusalim i naidje na putu na kamilu pretovarenu drvima. I pošto kamila ne mogaše tovar svoj uzbrdo izneti , gonič je udaraše i zlostavljaše svirepo, no ne mogaše je s mesta pomeriti.
I Isus, videći ovo, reče mu. “Zašto udaraš brata svojega?” A čovek onaj odgovori: “Nisam znao da mi je to brat .Nije li ovo tovarna životinja, stvorena da me služi?”
A Isus reče: “ Nije li isti Bog od iste tvari životinju ovu stvorio i decu tvoju koja ti služe, i zar niste isti dah oboje od Boga primili?«

Dalje se kaže:
»Ušavši Isus u jedno selo, vide jedno mače koje beše bez gospodara i beše gladno i mjaukaše gledajući u Njega. I On ga podiže i uvi u haljine Svoje i metnu na Svoje grudi. I dok prolažaše selom, dade mačetu da jede i pije. A ono je jelo i pilo pokazujući Mu svoju zahvalnost. I On ga dade jednoj od Svojih učenica, udovici po imenu Lorenca, i ona se pobrinu za njega. A nekoliko njih iz naroda rekoše:”Ovaj čovek se brine za sve životinje. Jesu li one Njegova braća i sestre kad ih toliko voli?”A On im reče:”Zaista, one su vaša sabraća iz velike porodice Božje, vaša braća i sestre koji imaju isti dah života od Večnoga. I ko se uvek brine i za najmanjeg od njih i hrani ga i poji u nevolji njegovoj, taj to čini Meni; i ko dopusti da i jedno od njih trpi zbog oskudice i ne zaštiti ga kad ga zlostavljaju, taj zlo to dopušta kao da je Meni učinjeno: jer, kako ste vi činili u ovom životu, tako će činiti vama u budućem. «

Dalje je zapisano:
»Zaista vam kažem, ko iz nepravde koja se nanosi nekom stvorenju Božjem izvlači korist, ne može biti ispravan. A isto se tako malo svetim stvarima mogu baviti ili tajnama Neba učiti oni čije su ruke krvlju ukaljane ili čija su usta mesom okaljana..«

Dalje se kaže:
»I što god da učinite najmanjem od Moje dece, Meni činite: jer Ja Sam u njima, i ona su u Meni. Da, Ja Sam u svim stvorenjima, i sva stvorenja su u Meni. Svim njihovim radostima i Ja Se radujem, i zbog svih boli njihovih patim i Ja. Zato vam kažem: budite dobri jedni sa drugima i sa svim stvorenjima Božjim«

Dalje stoji zapisano:
»Beše blizu jevrejski praznik Pashe i Isus opet otide iz Vitanije u Jerusalim. I u hramu nađe gde sede oni što prodavahu volove, ovce i golubove, a i menjače novca. I On načini bič od sedam tankih konopaca i sve ih istera iz hrama. Ovce i volove i golubove oslobodi, a menjačima razbaca novac i ispremeta stolove. I reče im: “Nosite sve to napolje i ne pretvarajte kuću Oca Mojega u kuću trgovačku. Ne stoji li zapisano: Moja kuća treba da je kuća molitve za sve narode? A vi načiniste od nje pećinu razbojničku i napuniste je grozotama svakojakim. I ne dozvoljavaše da ko pronese hramom sud napunjen krvlju ili da se životinje ubijaju....«

U Starom zavetu Bog je već govorio kroz proroke: vaše zaklane žrtve meni su strahota i užas. – Ipak, ljudi još uvek žrtvuju životinje za svoje praznike.

Uprkos svim odvratnostima, sve više ljudi izvan institucija crkve doživljava moćno zračenje Hristovog=Božjeg svetla. Sve više ljudi saznaje o ljubavi, dobroti i blagosti Isusovoj. Oni shvataju da Njegovo učenje o brizi i milosrdju prema slabijima obuhvata i životinje. Oni počinju da na životinje gledaju drugim očima, a ne samo kao na isporučioce mesa, i daju svoj glas životinjama. I ja dajem životinjama svoj glas. Životinje govore u moje srce, i ja prevodim njihov jezik.

    Dragi ljudi, veoma se nadam, da će ove reči doseći vaše srce!

U svako godišnje doba, prilikom svakog nevremena, bilo da je hladno, toplo ili čak vrelo u letnjim danima, mnoga od naših braće i sestara životinja borave na otvorenom, bez zaštite i zaklona. One mole preko mene:: «Pomozite nam da dobijemo krov nad glavom, kao što ga vi imate i kao što su ga imale životinje u Vitlejemu koje su primile Mariju i Josifa i njihovo Dete. Osetite u svom srcu, vi ljudi! Osetite da smo mi vaša mala braća i sestre! I za nas životinje bi svakoga dana mogao biti Vitlejem, ako ljudi koji nas vole pomognu da se za nas stvore krov nad glavom i životni prosto, tako da npr. hranu održavamo čisto, onakvom kakvu bi Majka Zemlja htela da nam da, bez veštačkih sredstava za djubrenje

Molimo, molimo, pomozite i vi, da ljudi koji vole životinje naprave skloništa, da steknu zemlju, kako bi mogli da nam daju hranu, onakvu kakvu i vi ljudi želite za sebe – čistu prirodu.

Molimo vas, pomozite nam, da lovci i postavljači zamki više ne mogu izvlačiti korist od vas ljudi svojim brutalnim i podmuklim načinom streljanja i hvatanja životinja! Čim naša mrtva tela više ne budu stajala kao pečenje na vašim stolovima, više neće biti povoda da nas i dalje ubijaju.

Mi životinje molimo vas srdačno: Nemojte jesti naše meso! Kada se potrošnja mesa smanji, sve više će se smanjivati i nasilje u šumama i na poljima.

Molimo vas, molimo vas, doprinesite tome da zbog vaših navika jedenja ne bude zaklana ni jedna životinja. Ako vi ljudi razmislite o tome, setite se onda, izmedju ostalog, i Josifa i Marije i životinja u štali u Vitlejemu. Josif i Marija nisu klali životinje za dobrobit svog tela – oni su voleli životinje i životinje su volele njih. Životinje su im podarile toplinu i rado su im dale svoje jasle za dete. Ljudi kojima je uzor Vitlejem neće samo u vreme Božića misliti na veliku Božju ljubav, nego će sebi osvestiti da bi “ Vitlejem” sada trebalo da bude svaki dan, jer Bog, Večni, voli ljude, ali i životinje, čitavu Majku Zemlju.«

U zatvorima–klanicama životinje isto tako govore u moje srce, i ja, Gabriele, dajem im svoj glas:

»Gaje nas da bi nas zaklali, zatvorene u jednoj užasnoj štali. I mi smo bića stvaranja koja osećaju slično kao i vi ljudi. Osecamo strah, patnju i radost. Mnogi od nas su goveda osuđena na klanje zato što ljudi hoće da jedu naše meso. Stojimo na najužem mogućem prostoru, skoro bez slobode kretanjam, a ispod nas su metalna rešetkasta postolja – vi ih nazivate procepjleni patosi. Naše izlučevine propadaju kroz njih, tako da smo prisiljene da vegetiramo u atmosferi koja nagriza.

Molimo, molimo Vas, nemojte nas jesti i pokažite znak ljubavi prema bližnjem! Pogledajte u naše oči, i osetićete da smo mi, goveda, isto kao i vi bića stvaranja i time Vaši bližnji, jer Bog je jedinstvo u životinjama, biljkama i kamenju, na čitavoj Zemlji, u čitavom kosmosu. Mi goveda dišemo kao i vi. Vi volite slobodu – kao i mi. I vi dišete, i ne želite da vam neki čovek ili životinja namerno oduzme dah.

Molimo, molimo vas, dajte znak: Nemojte nas jesti! Tada će i pohlepa za profitom čuvara životinjskih geta postepeno jenjavati, jer će prestati i uzgoj životinja radi proizvodnje mesa, mesa životinja koje ipak imaju isti dah kao i vi ljudi ! Dah je život, on dolazi od večnog Stvoritelja. Molimo vas, ne oduzimajte nam namerno taj dah da biste jeli naše meso.«

Guske, patke, kokoške – sve životinje na Zemlji i u njoj mole; sve životinje u vodama mole; sve životinje u vazduhu mole:

»Pustite nas da živimo! Molimo, molimo vas, nemojte nas jesti! Neka u vašim srcima nastane ljubav prema svakom stvorenju. U ovom okrutnom i brutalnom ljudskom svetu, dajte nam glas; pustite nas da živimo! Molimo vas!.«

Životinje u oglednim laboratorijima mole:
»Ljudi, pomozite da prestanu te zverske okrutnosti, mučenje nas živih bića! Ni vi ljudi ne želite da budete ogledni objekti. Ni vi ne želite da vas muče. Mi, mučene i zlostavljane životinje, patimo. Slično kao i vi ljudi, i mi osećamo patnju, bol i muke. I mi se bojimo svesnog ubijanja koje retko dolazi bez mučenja. Molimo, molimo vas, pomozite nam, i neka u vašim ljudskim srcima nastane ljubav Isusa, Hrista, koji je voleo životinje i sve što Zemlja nosi. Mi životinje molimo za pomoć, za milost i milosrđe! Molimo, molimoVas, vi ljudi, dajte nama životinjama glas. Nemojte nas jesti! Imajte saosecanje za nas! Saosećajte s nama! Tada ćete početi da nas volite, tada će postepeno moći da nastane mir u šumama i na poljima, u štalama, u vodama, u vazduhu i u oglednim laboratorijima. Kada u srcima ljudi Vitlejem bude postao znak ljubavi prema životinjama, onda će u ljude moći da udje ljubav prema Bogu i prema bližnjima«

Dragi slušaoci, drage slušateljke, dopustite da Vam životinje pogledaju u oči. Tada ćete osetiti šta žele da Vam kažu. Uvek iznova: «Molimo, molimo vas, pomozite nam!» Životinje, međutim, zahvaljuju i za dobrotu, za ljubav i milosrđe, koji dolaze od ljudi koji zaista otelovljuju ljubav prema Bogu i prema bližnjima. Tada mi sa životinjama doživljavamo trenutke u kojima osećamo da su to naša sastvorenja, koja iz Daha života Boga– Stvoritelja imaju isti dah kao i mi.

Hajde da mi ljudi dišemo sa životinjama! Tada će u ovom svetu biti svetlije, i Božje carstvo će se probuditi u nama. To je mir u našim srcima i u našoj duši. Ako su životinje ušle u naše srce, onda smo mi naučili da malo više volimo. Tada će ljubav prema Bogu i prema bližnjima porasti u ljudima i tada će biti mir u nama.

Ja, Gabriele, zahvaljujem Vam što ste slušali i gledali. Ako hoćete, ostanite još malo uz svoj radio- ili televizijski aparat. Isus, Hrist poučavao je nas ljude:

«Svaki, dakle, koji sluša ove reči Moje i izvršuje ih, poput čoveka je mudrog koji, gradeći kuću svoju, iskopa i položi temelj na kamenu. I udari kiša, i nadođoše vode, i dunuše vetrovi, i navališe na kuću onu, ali ne sruši se ona jer beše utemeljena na kamenu. A koji ove Moje reči sluša a ne izvršuje ih, sličan je čoveku ludu koji sazida kuću svoju na pesku. I udari kiša, i vode nadodjoše, i dunuše vetrovi, i udariše na kuću – i sruši se ona, i velik beše pad njezin.”

Prahrišćani u celom svetu uistinu se oslanjaju na stenu Hrist. Prahrišćani su stekli jedan komad zemlje, novu zemlju Vitlejem, jednu malu prihvatnu stanicu za životinje. To je projekat koji životinjama daje glas. Na ovom još malom komadu zemlje životinje žive bez straha. To su goveda, ovce, guske, patke, mačke; tu su još i ptice, koje rado nalaze svoj dom u zasađenim malim šumarcima. Životinje šuma i polja dolaze sve bliže. One osećaju zaštićenost i zavičaj u krilu Majke Zemlje, koja bez bitnog uplitanja ljudi, životinjama pruža ono što ima da da: pre svega sigurnost, sklonište, mir i hranu.

To je još uvek mali komad zemlje, miroljubiva zemlja Novog Vitlejema ali bi se uz Vašu pomoć mogao povećati i sve većem broju životinja pružati zaštićenost i domovina.

Ne želim da prosjačim, nego da govorim u Vaše veliko srce i da u Vašem srcu molim za životinje i za Majku Zemlju. Svako prosjačenje jeste neka vrsta pritiska. Ja međutim želim da dosegnem vaše srce. Ako sam dosegla vaše srce, a vi se iz pokretanja Vašeg srca odlučite da date nešto za braću i sestre životinje, onda je to jedan dar ljubavi životinjama i prirodi.

Ja veoma dobro znam da nevolja i glad u ovome svetu postaju sve veći, u svakom slučaju samo u narodu, jer, kao što mnogi od nas znaju, jaz između bogatih i siromašnih se sve više produbljuje. Zašto? Zato što srca bogatih postaju sve hladnija, tako da se siromašni ljudi, manje ili više pritisnuti nevoljom, obraćaju bogatima i mole za novac, odnosno prosjače.

Setimo se Isusovih reči: Najpre onih, da će pre kamila proći kroz iglene uši, nego što će neki bogataš ući u carstvo Božje; a onda i onog iskaza Isusovog o gradnji kuće. Simbolično rečeno, mnogi bogataši grade svoju kuću na pesku, što kazuje, da će se ona srušiti – da će duša tog čoveka tvrdog srca jednom praznih ruku ući u onostrano. Jer, mrtvačka košulja nema džepove.

Potrebno je, i stvar je srca, da ljudi razmišljaju o ljubavi prema bližnjem. Ali to važi i za životinje, štaviše i za celu Majku Zemlju. Jazom koji se sve više produbljuje, pogodjene su, izmedju ostalih i životinje - i Zemlja, jer znamo šta joj je sve činjeno i šta joj još uvek čine.

Ljudi govore ljudima i mole za novac za ljude koji su u nevolji. To je ispravno i dobro. I prahrišćani se sećaju svojih bližnjih upravo zbog toga što vide nevolju u delovima stanovništva.

Životinje, pak, malo ko zastupa. Stoga ja hoću da i dalje budem njihov glas:

Molimo, molimo Vas, pomozite!

Ja znam da svi koji ne uživaju u bogatstvu - koji svakoga dana, često i u najtežim uslovima, moraju da zaradjuju za život - osete na sopstvenom telu šta može da znači imati jedan evro više ili nemati. Životinje, naša sastvorenja, mole bogataše i sve ljude koji čine narod:

“Molimo Vas, molimo Vas, nemojte nas jesti! A ako želite da pomognete nama životinjama, mi skromno molimo:Već jedan evro pomaže!."

Dragi ljudi ! Neka Vas sledeći podaci o žiro-računu ne zavedu ni na šta. Ja Vas neću nagovarati ili čak vršiti na vas pritisak da nešto date. Uobičajeno je da i onda kada srce govori i daje, mora da postoji neko organizacijsko uputstvo. Molim za razumevanje. Životinje zahvaljuju, a i ja, Gabrijela, koja životinjama daje jedan glas, zahvaljujem Vam od sveg srca.

    G.S. Stiftung Verwaltungs-GmbH
    Konto Nr.: 20 62 70
    Volksbank Main Tauber eG
    Bankleitzahl: 673 900 00
    Verwendungszweck: "Bethlehem-Fest"

    IBAN: DE38 6739 0000 0000 2062 70
    BIC: GENODE61WTH

Moji roditelji i ja i mnoga, mnoga druga životinjska braća i sestre Vam zahvaljujemo!!