Vi ste ovde: Početna stranica > Zemlja mira - Internacionalna zadužbina Gabriele > Životni prostori u sistemu biotopa

Život se vraća!

Biotop je najmanja prostorna celina u geoekologiji. Po značenju reči "biotop" znači "mesto života". U našem civilizovanom svetu ovi životni prostori za biljke i životinje sve više i više nestaju zbog zatvaranja površina, industrijalizacije i intenzivne zemljoradnje. Propadanje vrsta nezaustavno napreduje, a lista vrsta kojima preti izumiranje samo raste.

Pri tome ne igra ulogu samo gubitak velikih površina životnog prostora, nego i izolacija pojedinih biotopa. Životinje su stisnute na najmanjim prostorima, te su im ograničene mogućnosti potrage za hranom, razmnožavanja i prezimljavanja.

Zbog toga su promenom Saveznog zakona o zaštiti životne sredine 2002.god. Savezne pokrajine u Nemačkoj obavezne "da omoguće mrežu povezanih biotopa koja mora obuhvatati najmanje deset posto vaše površine".

Na Zemlji mira, koju je stvorila Internacionalna Gabriele zadužbina, ovaj zahtev Saveznog zakona o zaštiti životne sredine postao je stvarnost: Nastao je veliki rasprostranjeni sistem biotopa od živica, šuma, vodenih i kamenih biotopa – i život se vraća!

Tek što je postavljena Benjes živica od suvog granja, kako bi se pod njihovom zaštitom posadilo mlado drveće i grmlje, a već idućeg dana ptice sede na grančicama. A ne vesele se samo one svakoj novoj posađenoj živici: zečevi, ježevi, jazavci, lisice, nebrojene vrste insekata, leptiri, bube, pčele – svi oni u živicama nalaze životni prostor, zaštitu i hranu. I plahe životinje kao npr. srne mogu uz živicu dobro zaštićene preći delove livade, i ići iz jednog šumskog područja u drugo. Živice povezuju različite životne prostore i ispunjavaju važan zadatak u sistemu biotopa.

U poslednjih nekoliko decenija nestalo je oko 70-80% stajaćih voda – uz fatalne posledice: mnogim vrstama vilin konjica i vodozemaca preti izumiranje. Životinje koje slobodno žive kao srne ili ptice često moraju preći duge puteve da bi utolili svoju žeđ. Tako su vodeni biotopi napravljeni na Zemlji mira istinski blagoslov za životinje. Divlje patke, ptice, insekti i vodozemci ponovo imaju mesto za život – i ko se spusti do ruba vodenog biotopa na neku mirnu klupu u toplo godišnje doba, moći će se radovati zujanju vilin konjica, kreketanju žaba i veselom gakanju pačeta.

Kameni biotopi služe gušterima i leptirima kao terasa za sunčanje. I mali sisari kao miševi ili lasice vole gomilu stena sa svojim brojnim skrovitim mestima i udubljenjima. Za vreme hladnog godišnjeg doba životinje u tim šupljinama nalaze sklonište od smrzavanja. Npr. žabe i vodozemci su ovde napravili zimsko prebivalište. Za kamene biotope na Zemlji mira koristi se kamenje koje se u ovom području pojavljuje: ljušturni krečnjak.

Sukcesivne površine na Zemlji mira u potpunosti su prepuštene same sebi: niko ne seje, ne kosi, ne zaliva. Zato niču one trave i višegodišnje biljke koje takva mesto posebno vole. Sa godinama višegodišnje biljke rastu u visinu – područje postaje grmoliko i pretvara se u 'predšumu'. Sasvim postepeno ta predšuma se na kraju preobrazi u šumu: javor, hrast i bukva se naseljavaju. Mnoge životinje se vesele sukcesivnim površinama: jure nebrojeni insekti, ptice u travi i u grmlju nalaze puno semenja, poljski zečevi imaju svoj životni prostor i veverice ovde zakopavaju svoju zimnicu.

Šuma je mesto na koja se mnoge životinje povlače, a kod kuće su i u živicama sistema biotopa: ježevi, kune, jazavci, zečevi, divlje svinje i srne. A ptice vole da priređuju koncerte u krošnjama drveća. Na Zemlji mira posvuda su postavljena mesta za hranjenje i kućice za ptice – pa ima dovoljno hrane za sve.

Uzduž svake živice u sistemu biotopa prolazi travnati deo sa cvećem i biljem, delimično specifično posađeno, da bi se unapredila raznolikost insekata. Ovuda tumaraju mnoge vrste divljih pčela, najrazličitije bube i leptiri. Ove životinjice ne samo da povećavaju raznolikost vrsta, nego drže i štetočine polja u šaci. Životinje koje legu jaja na tlu posebno vole rubne delove polja, kao npr. poljske ševe. Pod zaštitom od raznolikog bilja, trava i cveća ovde mogu u miru podizati svoj podmladak.

Poljsko rastinje u blizini živica nekoliko godina nakon sadnje naraslo je u mladu šumu, u kojoj slobodne životinje mogu naći zaštitu i skrovište. Ovi nasadi na Zemlji mira sastoje se od raznolikog drveća i grmlja, koje pak nastanjuje velika raznolikost malih i najmanjih posetilaca: sade se lipa, trešnja, hrast, grab, smreka, oskoruša, glog u kombinaciji s grmovitim redom kao zaštita i to: trnjina, zova, divlja ruža, vučji trn ili lešnik. Ovde se može videti mnogo veverica, a i šumskih ptica kao šumski brgljez, puzavice, divlje grlice ili gugutke...

Ugarne površine u Miroljubivoj zemljoradnji na Zemlji mira su važan deo sistema biotopa. Polja koja se nalaze između živica svake treće godine imaju godinu ugra da bi se obnovila. Jednim delom sade se biljne mešavine sa detelinom, gorušica, facelija, ukrasni grašak i grašak kako bi pripremili tlo. Na ovim površinama često veselih boja leti se skupljaju nebrojene pčele. Leptiri poput lastinog repa, pegavca i brojnih plavaca plešu iznad njih, a ptice biraju svoje najdraže semenje.